Zna se tarifa

Zašto nisu dobra stranačka zapošljavanja

 

Počnimo iz početka, da razjasnimo šta su izbori. Izbori su konkurs za zapošljavanje ljudi koji će doprineti kolektivnoj sreći, odnosno zapošljavanje onih koji će od naših para da primaju plate i da za našu zajednicu učiniti sve ono što nam zadovoljava životne potrebe.

Konkurs se ponavlja na 4 godine i pravo da odlučujemo koga ćemo da zaposlimo imamo svi.

Kada ih zaposlimo onda su oni naši predstavnici i službenici. Biraju se na „fer i korektan“ način i zovu se predsednik opštine, predsednik skupštine, zamenik predsednika opštine, njih postavljaju ona grupacija u koju smo imali najviše poverenja.

Mi kao građani očekujemo da naši zaposleni rade za nas.

E tu se desi nešto što naši zaposleni odmah zaborave. Zaborave da su naši radnici.

Zaborave da smo ih mi birali.

Sećaju se samo članova svoje stranke. Pa da su glasali samo članovi stranke oni nikad nebi bili zapošljeni.

Zaboravljaju građane.

Mi kao građani očekujemo da kako smo njih birali između ostalih, očekujemo da i oni našoj deci daju šansu da budu izabrani na konkursu i zapošljeni, na osnovu nekih vrednosti koje se ocenjuju, da li je škola, iskustvo, zdravlje, da nisu osuđivani, da postoji takmičarki duh koji će doneti rezultate.

I tako dolazi do negativne selekcije. Zapošljavanjem nesposobnih stranačkih kadrova, sinova, kćeri, ljubavnika, ljubavnica, ne dobijaju se radnici i našima koje smo angažovali je otežan rad. Niti mogu da ih teraju da rade, niti takvi znaju da rade, niti hoće, njih je zaposlio neko o našem trošku.

Malo po malo na vrata ubaciše se stranački kadrovi u opštinu, komunalno, centar za kulturu i predškolsku ustanovu. Bez konkursa bez utakmice, bez biografije, objašnjavajući našim odbornicima da baš konobar najviše treba FEDRAS-u. Još jedan glumac kao i ovi što su ga zaposlili koje smo mi zaposlili.

Sećate se da na svakim izborima obećava se da neće biti stranačkog zapošljavanja.

Naši upošljenici idu i korak dalje, opet se vezujući za stranku, a ne za nas birače, za pojedine poslove angažuju firme sa strane, ne kažnjavajući tako ove naše lokalne što im plaćaju poreze, već i njihove radnike obično nas koji radimo kod njih.  Zato što postoje naši i njihovi, sviđa mi se i ne sviđa mi se.

U ovakvoj situaciji koja traje decenijama, ostajemo bez stanovništva.

Popravljeni domovi kulture ničemu ne služe, pogrešna investicija.

Asfaltirani sokaci bez ljudi, pogrešna investicija.

Samo su nas molili, zvali, dolazili na vrata da ih zaposlimo, a šta da rade nisu nikad pitali.

Da li ćemo i dalje da pravimo iste greške, ili gledamo u nebo da to on uradi umesto nas. On nam je dao izbor.