Mica ubica

Pismo čitaoca

 

Živela sam dugo u inostranstvu, možda pola života ovde možda pola tamo kad se sve sabere. Iznenadilo me je kako smo odoleli svim promenama koji su se desili u svetu. Što je najgore promenila se čitava jedna generacija, a možda i dve u svim institucijama počev od školstva, zdravstva, naše opštine, policije, poštara do duše to ne mogu baš da kažem za šefove mesnih kacelarija koji su ostali isti i sa istim načinom rada kao i pre 20 godina.

Ono čega kod nas nema je to podrška građanima od strane instutucija u cilju ostvarivanja prava. Da pojednostavimo, svaki službenik u razvijenoj zemlji na zapadu je dužan da ti ukaže na prava, pomogne da ih ostvariš i da te upozna sa tvojim obavezama koje proističu iz tog prava. Ako i ovo nije jasno, brinu o tebi kao građaninu, čitaj poreskom obvezniku, čoveku od koga cela država ima koristi, ako radiš, ako si zdrav i ako imaš porodicu.

Ovde imam utisak da kad uđeš u instituciju i kažeš dobar dan, da ti odgovore „Ne može“ umesto dobar dan.

Razmišljajući o mogućim motivima ljudi koji tu rade, da se tako ponašaju i dođoh do zaključka kao mogućih razloga:

  1. Ne zna svoj posao i u bolje je da te odbije nego da pogreši,
  2. Zna posao, ali zbog kompleksa može mu se.
  3. Zapošljen-a preko veze (kupio posao, stranka ga zaposlila) i ne može mu niko ništa
  4. Nema naviku da radi, jer ne odgovara nikome
  5. Nema vrednovanja rada, pa prima platu sve jedno.

Drugo zbog čega naša Opština propada je kadrovska politika. Osim političara koji su zaboravili zbog čega su tu, osim što im je super jer primaju bolje plate od lekara, ostali su dovođeni sa strane. Na žalost, svi koji su završili fakultete nisu imali motiva da ostanu i žive ovde. Svi vredni ili bedni napustili su ovu opštinu i otišli u inostranstvo. U službama u opštini, javnim preduzećima, javnim ustanovama ostao je mali broj ljudi koji su iz naše opštine.

Malo Crniće je bila opština za kažnjene partijske drugove iz okolnih opština, koji su opet formirali timove sličnih ljudi i ko te pita za ove ljude što žive ovde.

Mene ja baš briga, ja sam u penziji, ali vidim da ovde nema mladosti, nema energije, a vi što ste ostali i ne kapirate čemu služe izbori, toliko su vam ušli u naviku i samo zaokružujete.

Pa zaokružujte i dalje, da vidimo ko će da vas leči, ko će da vas nađe kada ne bude više ni autobusa do pojedinih sela.  Kad vam pocrkaju fergusoni, čime ćete da se hranite?

Sreća postoji skajp, pa možete malo da vidite vaše.