Ko je hakovao kompjutere u Opštini Malo Crniće?

Često se ovih dana govori o tome otkud neke “važne informacije” u rukama opozocionih odbornika.

Da se informacije “vrte”, možda i ima istine, ali mala je verovatnoća da se radi o hakovanju računara u opštinskoj upravi iz jednostavnog razloga što funkcioneri ne umeju da koriste kompjutere.

Iako im na stolu stoje kvalitetne mašine koje bi zaista bila korisnije recimo inspekcijskim službama, računovodstvu pa čak i matičnoj slubi. Mašine stoje da funkcioneri čitaju novine igraju karte (i to retko ko ume da uključi) a najčešće da se slikaju za medije kako nešto rade na kompjuteru.

Poslednja kriza sa virusom Corona pokazao je koliko su službenici kadri da rade od kuće. Sve vreme vanrednog stanja tiskali su se po troje u kancelarijama i kao radili nešto. Sreća što virusa nije bilo ovde pa niko nije zaražen kao i da niko nebi bio kriv i da su bili zaraženi i nedaj bože umrli.

Naša opština dobila je kompjutere od USAID-a 2004. godine kada je tadašnji predsednik opštine Draganče pokušao da predstavi da je on kompjuterizovao opštinu dolaskom na vlast.

Kompjuteri su trebali da olakšaju rad službenicima i skrate vreme koje građani čekaju administraciju da im odgovori. Tadašnja vlast koja se ne razlikuje puno od sadašnje (isti su ljudi), odluči da službenici treba da znaju da koriste kompjutere i obuku rada na kompjuteru povere Gorankinom bratu Goranu Steviću.

Od tada pa do danas nije sprovedena ozbiljna nabavka kompjutrske opreme, Bilo je nešto manjeg obima za poresku administraciju i dan danas se namešta instutu Pupin iz Beograda servisiranje njihovog programa koga opštine moraju da koriste.

Veliki otpor radnika da pređu na novi sistem rada iziskuje veliku količinu papira i potvrda koje morate da dostavite da biste dobili bilo koju potvrdu ili ostvarili neko pravo. Isti je slučaj i u ostalim službama pa čak i onim koji pripadaju ministarstvima.

Jednostavno niko ne može da natera radnika (od koga je uzeo pare za zaposlenje) da bilo šta uradi, a tek da nauči nešto, to je nemoguće.

U poslenje vreme svet traži da budemo efikasniji ne toliko zbog nas koliko zbog stranih investitora i njihovih administracija pa je država počela radi na “digitalizaciji”.

Informisanje građana

Od 2008. godine opština ima svoj internet sajt, doduše imala je i ranije ali to je daleko bilo od prave svrhe sajta sajt je imao domen malocrnice.com što nikako ne može da bude sajt opštine jer .com nastavak predstavlja kompaniju nikako organizaciju ili državni organ. Zbog promene nacionalnog domena iz .yu u .rs tada je odlučeno da se zakupi internacionalni domen .org odnosno opstinamalocrnice.org

Sajt je bio odličan imao je vesti koje su objavljivali lokalni mediji, ali što je najvažnije imao je informacije o službama u opštini obrascima koji su potrebni, pa čak i je bilo moguće preuzeti obrasce. Nije bio savršen ali na osnovu poseta moglo je da se zaključi da građanima koristi imajući u vidu da je tada internet bio samo na kompjuterima i da je mali broj ljudi koristio internet koji je tada stidljivo počeo da se razvija bežičnim putem za veće brzine ili za manje brzine klasičnim dialup-om.

Povratkom ove ekipe na vlast, angažovan je novi čovek za održavanje sajta vlasnik firme NONIS iz Velikog Crnića koji je ugradio reklame u sajt da zaradi dodatne pare, obrisao bazu dokumenata. Daleko da je namerno, radi se o neznanju. Njegov naslednik Krstić je tek upropastio sajt koji je bio odlična komunikacija sa građanima. Danas nema ni javnih nabavki, sve što treba da bude javno nema na internet sajtu.

Penta cele priče da neke informacije koje niste možda znali saznate, ostaće ovde na internetu.

Nabavke kompjuterske opreme nema iz prostog razloga jer svako zna koliko košta kompjuterska oprema, teško se nameštaju nabavke.

Krađa se lako uhvati i očigledna je.

Izgradnja i asfaltiranje je najpopularnije i takozvano investiciono održavanje. Osim što se ugovara da se sredi kuća recimo funkcionera, setimo se kakve su im kuće bile pre funkcije do isplate kešovine na neki način, za svakog po malo, za stranku, za kuma, za nadzor, a medijima i ostalima zaprećeno je da ćute.

Ko to sve plaća

Naravno da plaćaš ti. Počev od njihovih plata pa tu krađu, sve u tvoje ime i kredit tebi dolazi na naplatu. Oni su morali jer to bio njihov posao. Morali su da nebi izgubili posao. Morali su da o tvom trošku idu na miting, a dali su ti 100€ tvojih para, a možda i nisu.

Ko je hakovan?

Na žalost si ti. Jer glasao si za ime a pored njega provukle su ti se razne lopurde i secikese.

Naslađa priča je najskuplja i ti je plaćaš. Idu izbori, razmisli o tome.