Kako je stari Bajlonov mlin u Malom Crniću postao muzej

Sećam se da mi je na sajmu turizma u Beogradu ta ideja pala napamet u trenutku kada mi je novinar pružio mikrofon.

Prethodno je štandu prišla jedna starija gospođa koja ima rođake u Malom Crniću i tako seća se svega pa i Bajlonijevog mlina i koja je sa mnom osetila potrebu da podeli te svoje devojačke uspomene.

Mikrofon blizu usta i ideja direkno u mikrofon nekoliko lokalnih medija. Ideja koja je kasnije razrađivana i pretvarana u projekat, ali kao nacrt.

Ni u jednom trenutku mi nije padala politička popularnost već sam smatrao da je odlično mesto koje bi privlačilo turiste i oko koga bi se otvorili kafići prodavnica brze hrane, suvenirnica i svašta nešto.

Turisti koji bi išli organizovno ka Zaovi imali bi još jedno mesto gde bi mogli da nam ostave pare.

Godine 2012. vratili smo se na staro. Došla je stara garnitura. I gle čuda ideja im se i svidela, čuli su negde.

Za prethodne izbore 2016. dovodili su i slovačkog ili češkog amasadora, ne znam tačno, koji kako kažu se oduševio idejom.

Bilo je slikanje na veliko.

Otišao ambasador.

Ostala je surova istina:

U Crniću nema muzeja, Bajlonov stari mlin i dalje se urušava i nije postao muzej.

Izbori su tu vreme je da ponovo dođe ambasador.

U međuvremenu meni su dali otkaz u Turističkoj organizaciji i nikad me nisu ni pitali kako sam zamislio taj muzej, sa kim sam se konsultovao, a li imam idejno rešenje ili projekat možda restaruacije.

Ono što je nova direktorka rekla, ništa ne valja što je Goran Stokić radio, sad ćemo malo ragbi i paraglading i ukrala moj rad sa kojim je diplomirala.

Piše

Goran Stokić