Još ovaj put glasaj za mene

Najčešća rečenica koja se čula na lokalnim izborima pre samo tri godine, kada je veliki broj prostih ljudi postao kapilarni glas ove mašinerije koja samo o izborima razmišlja, a od projekata na lokalu ništa i to veliko ništa.

Velika priča koja se vrti već decenijama je zdrava pijaća voda u svakom domaćinstvu.

Za vreme njihove vladavine dobili smo cevi, ali ne za vodu nego cevi za gas koji nam baš i nije bio prioritetan. Gas je državni projekat koji niti je ko tražio niti je pitan. Samo su došli buldožeri i počeli da riju po selima. Pojavljivali se malo opštinari da se slikaju, ali džaba, nije njihov projekat.

Bahati bušači sokaka razbijali su tek postavljene asfalte koje su posle pola godine zamazali, što je daleko od krpljenja asfalta. Pokidali su telefonske linije zbog čega pojedina domaćinstva u opštini još uvek nemaju telefon.

Ne postoji ni sudija izvodljivosti ni projekat izgradnje vodovoda, vodu su dobila pojedina sela još u prošloj deceniji, od tada ništa. Diskutabilan je i kvalitet vode koja si njima distribuira.

A vetar puše

Ne možemo nikako da zaboravimo kada su došli na vlast 2012 obećavali su izgradnju vetroparka u delu između Boževca i Šapina, gde su se poljoprivrednici svađali na čijoj će njivi da bude vetrogenerator.

I naravno ništa. Pokazalo se da je potrebno pre nego što vam neko nešto obeća, dobro pogledajte ko vam obećava.

Čiji si?

Na vlast došli “izgladneli” nosio ih talas promena iz 2012. godine S obzirom da nisu imali pojma ni šta je vlast ni šta treba da rade osim predsednice Skupštine opštine koja je bila do 2007. godine isto to. Nisu smeli da preuzmu mesto prvog čoveka, tako da su za predsenika opštine izabrali čoveka iz SPS-a, koji se malo ovajdio ali su mu dosta dobro pokidali živce.

I umesto da rade na projektnom planiranju unapređenja života u opštini oni su odlučili da se oslobode mislećih ljudi. Pojedine koji su pred penzijom ostavili su da ih sustignu godine i bukvalno metlom izbacili iz uprave.

Otpustili čistačice iz Doma zdravlja, izgubli su sporove, sve su morale da budu vraćene na posao i naravno sa plaćenom platom.

Shvativši da će do kraja mandata da se samo sude umesto dotadašnje prakse angažovanja advokatskih kancelarija za poslove opštineskog pravobranilaštva, odlučili su da zaposle pravobranioca, čija je plata skoro u visini predsednika opštine.

I šta su dobili veliko NIŠTA. Sporove je pravobraniteljka sve izgubila osim par ujeda pasa. S obzirom kako se odvijala situacija, pametna je odlučila bolje da pobegnem dok me nisu razotkrili.

Samo nek je veselo

Pošto rukovodstvo nije stručno ni za šta, odlučili su da se bave zabavom i kulturom. Formiran je opštinski folklorni ansambl ne sa ciljem da mladi imaju benefit od toga već ako je moguće da predsednik dobije još jedan mandat, da obezbedi meso za sendvič turizam i sigurne glasove za izbore do kojih je ostalo godinu dana.

Počeli su da utiču na program FEDRAS-a koji je republički festival i koji zaista nema nikakve veze sa lokalnim političarima. FEDRAS pamti dosta predsednika, oni su promenjiva kategorija. Počeli su da se mešaju u rad amaterskog pozorišta, birajući glumce i deleći ih na podobne i nepodobne, tako da posle 40 godina glume u amaterskom pozorištu ove godine nema uloge za Mireta – Miroslava Mitrovića.

Profesionalni reditelji sa kojima je pozorište, posebno dečja scena dobijala nagrade najureni su.

Sve manifestacije su pretvorene u obavezno druženje posle sa dobrom hranom i obaveznom živom muzikom.

Etno manifestacija je pretvorena u koncert turbo folk muzike.

U opštini ima 4 osnovne škole, dan škole je uvek bio mala proslava u đačkoj kuhinji. Njihovim dolaskom na vlast, zakupljuju se kafane po Požarevcu (obično Izvor), ili specijalno građena hala za slavlja MIS koja se nalazi usred stiga u blizini Salakovca. Ove žurke su obavezno sa živom muzikom. Nigde dece. Nigde škole. Šta je smisao?

Neretko se dešava (skoro uvek) da se proslava završi i da domaćini, organizatori odu kući, međutim ostaju opštinari koji do ranih jutarnjih sati (do 5-6 sati), ponovo jedu, piju nemilice uz muziku.  Po principu ko zna šta će biti sutra i do kada će ovo da traje.

Za koga ćeš da glasaš na sledećim izborima, da li za njih da im učiniš ili ćeš dobro da razmisliš? Za razmišljanje imaš godinu dana.