Где смо то ми?

Од осталих системских промена најгора је она која је огадила обичном бирачу, а то је могућност прелетања без последица.

Прелетањем се шаљиво бавила и серија “Бела лађа”, међутим то није приволело доносиоце одлука да промене изборна правила.

Почев од тога да на изборима учествују листе, а одборници су носиоци мандата, чиме је дирекно омогућена “трговина”, било да је финансијска корист или било каква друга корист или пак уцена или претња.

И поред огромне већине коју власт у Малом Црнићу има, на мети су стално наши одборници који су успешно одолевали притисцима и претњама. Додуше, било је одборника који су видели шансу да се окористе “тргују”, овде првенствено мислимо на одборницу Емину Младеновић, власницу туристичке агенције “Континетал” која је све своје ресурсе (аутобусе) ангажовала у превоз сендвич туриста по Србији и успела да најури све остале превознике који су радили на територији општине.

Последња Скупштина показује да је и одборница Јасмина Животић, све јадна правдајући се да није прешла у власт, осећа потребу за захвалношћу према локалном шерифу који је спречио “самовољу” директора Дома здравља да не путује од са једног краја општине на други. Знајући ко је директор знамо да он не одлучује о томе већ његов возач који је под диркном контролом Председника.

Дефинитивно нешто мора да се мења, да ли да се забрани свима који раде у државним службама а буду одборници или члановима њихових породица, или да се бира одборник именом и презименом што је изузетно важно у малим срединама где се сви познајемо или пак да мандат припада листи, па када неко промени мишљење више не буде одборник, односно особа која дирекно може да утиче на доношење одлуке о животу људи у локалу.