Kad smo gazili blato

Često se čuje u seoskom kafanama pitanje “Da li nam je bilo bolje kad smo gazili blato”?

Možda vreme kada nisu postojala ulična svetla ili kada nismo imali ni fiksni telefon.

Da, ljudima koji su bili mladi u to vreme

Još tada bez obzira na inteligenciju i obrazovanje znalo se da je dobro biti pionir, omladinac i krajem osnovne škole već i član partije ako te neko predloži. Bez obzira da li te neko predloži ili ne o tome odlučuje u to vreme nastavnik (ca). O tome da li si prošao važili su i drugi kriterijumi

  1. Da li si mu (joj) simpatičan (a)
  2. Da li ti je deda bio u partizanima
  3. Da li su ti roditelji članovi

Ako nisi u selekciji, sledića je u srednjoj školi, pa na radnoj akciji i muškarcima je u vojsci. Kao član partije bila si osoba od poverenja. Za člana pravilo se i radno mesto.

Ovi danas nisu ništa novo izmislili, samo što su primenili posleratni komunizam (ovde se misli na drugi svetski rat), koji je bio rigorozan prema neistomišljenicima.

Da li nam je bilo bolje kada smo gazili blato, pa prema pokazateljima jeste, u selima je živelo mnogo više ljudi. Sva domaćinstva su imala životinje, koje su im obezbeđivali solidan život i prodajom koja je bila organizovana bilo je moguće dostojanstveno živeti u selu ili bar platiti račune kojih je bilo manje nego danas i koji su imali manje iznose.